U poslednjih nekoliko godina, poslovna klima u Srbiji se značajno promenila. Stopa inflacije je oborena sa oko 150% u 2000. godini na jednocifrenu u 2004. godini.
Sa stopom rasta od oko 5% godišnje i izmenama vlasničke strukture kroz proces privatizacije, Srbija je prepoznata kao rastuća tržišna privreda. EBRD je rangirao poslovno okruženje u Srbiji na 14 mesto od 27 posmatranih zemalja, dok je tranzicioni proces ocenjen sa 3+ na skali od 1-4.
U julu 2004. Vlada je postigla sporazum sa Londonskim klubom komercijalnih poverilaca o otpisu 62% duga, dok je dug Pariskom klubu umanjen za 66%. Postignuti sporazumi su umanjili zaduženost zemlje i stimulisali spoljnu trgovinu. Sve ovo ukazuje da Srbija postaje stabilna privreda sa kapacitetom za uspešno privlačenje stranih investicija i brzu integraciju u tokove svetske ekonomije.
Sa postizanjem makroekonomske stabilnosti, stabilnosti valute i reformi u oblasti pravne regulative, Srbija je postala jedna od najatraktivnijih lokacija u regionu za strane direktne investiticije. U 2003. Srbija je privukla oko 1,3 milijardi evra, a u 2004 oko 900 miliona što ukazuje na rast poverenja kod investitora.
Investitori su privučeni da ulažu u privredu Srbije iz više razloga među kojima su najvažniji pristup novim tržištima, snižavanje troškova i sposobnost za efikasnijim poslovanjem. Srbija ima najnižu stopu poreza na dobit u regionu, procentualno najveći broj ljudi sa znanjem engleskog jezika u Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi kao i jeftinu i kvalifikovanu radnu snagu.
Geografski položaj čini Srbiju prirodnim putem ka Istočnoji i Jugoistočnoj Evropi. Kroz Srbiju prolaze dva Pan evropska koridora br.10 i br.7. Danas, sa proširenom EU u okruženju i zonom slobodne trgovine u Jugoistočnoj Evropi, investitori imaju šansu da započinjanjem biznisa u Srbiji obezbede pristup tržištu od 50 miliona ljudi. Takođe, Srbija je jedina zemlja izvan bivše Zajednice nezavisnih drzava koja ima Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom, što praktično znači bescarinski pristup tržištu od preko 150 miliona ljudi.
Ovo su samo neki od razloga zašto je Srbija logična veza između Jugoistočne, Centralne i Zapadne Evrope i zemlja rastućih mogućnosti.
Poslovno okruženje
Početna deregulacija spoljne trgovine započeta je u decembru 2000, kada je Vlada ukinula različite administrativne barijere. Carinska reforma je počela 2001. godine sa usvajanjem bitno poboljšanog Zakona o carinskoj tarifi. Prosečne carine su smanjene sa 14 na 9,4 odsto, a carinski sistem pojednostavljen sa ukupno 37 na 6 carinskih stopa, koje se kreću u rasponu od 1 do 30 odsto. Takođe je ukinut i sistem kvota i dozvola za veliki broj proizvoda. Kontrola u oblasti spoljne trgovine je zadržana samo za određene poljoprivredne proizvode kada je u pitanju izvoz odnosno određene proizvode industrije čelika kada je u pitanju uvoz.
Vlada Srbije je postavila ambicioznu reformsku agendu sa ciljem poboljšanja regulatornog pravnog okvira za poslovanje, unapređenja efikasnosti poslovanja kroz određene izmene Zakona o preduzećima, lakšeg pristupa preduzeća finansijskim sredstvima i drugo.
Krajem 2002. godine Vlada je započela duboke reforme u oblasti registracije preduzeća i planira da taj posao završi do 2006. godine. Značajan pomak postignut je u pogledu smanjivanja broja dana i troškova potrebnih za registraciju preduzeća. Novi zakoni bi stvorili jedinstveni srpski poslovni registar koji bi uključivao sve poslovne aktivnosti pokrivene postojećim Zakonom o preduzećima i Zakonom o privatnim preduzetnicima
Usvojen je i veći broj ključnih zakona i propisa sa ciljem kreiranja pravnog i institucionalnog okvira kao podršku kreditnim transakcijama i lakšem pristupu finansijskim sredstvima.
Srbija ima preko 200,000 registrovanih malih i srednjih preduzeća. Agencija za mala i srednja preduzeća ustanovljena je 2001. godine i od tada je formirala deset regionalnih SME agencija i učestvovala u izradi nacrta mnogih poslovnih zakona, posebno zakona o privatnim preduzetnicima. Nova strategija za razvoj srednjih i malih preduzeća usvojena je 2003. godine.
Zakon o radu usvojen 2001. godine, otvara mogućnost za pojačanu mobilnost rada i otvaranje novih radnih mesta kroz pojednostavljenje procesa zapošljavanja i snižavanje troškova rada. Novi Zakon o zapošljavanju iz jula 2003, obezbeđuje osnovu za reformu postojećeg Biroa za zapošljavanje i dopušta osnivanje privatnih agencija za zapošljavanje.
Finansijski sektor
Dvadesetpet nesolventnih banaka koje su predstavljale dve trećine bankarskog sektora, je likvidirano i stavljeno pod stečaj. Odlučne mere stavljanja četiri najveće banke u državnom vlasništvu pod stečaj početkom 2002. godine, odigrale su presudnu ulogu u vraćanju poverenja građana u bankarski sektor. Agenciji za sanaciju, stecaj i likvidaciju banaka dato je ovlašćenje da administrira bankama u postupku stečaja. Izdat je veći broj dozvola za rad, uglavnom stranim bankama, što odražava rastuće poverenje kod stranih partnera u srpski bankarski sistem.
Privatizacija
Zakonom o privatizaciji, usvojenim u junu 2001, Agencija za privatizaciju i Ministarstvo privrede i privatizacije dobile su mandat za prodaju blizu 2000 preduzeća u društvenom vlasništvu. Zakonom su predviđene tri mogućnosti privatizacije: putem tendera za velika preduzeća, aukcije za mala i srednja preduzeća i restruktuiranje i kasniji tender/aukcija za velika preduzeća koja ne mogu biti prodata u sadašnjem stanju. Zaključno sa decembrom 2004. prodato je preko 1000 preduzeća od čega je najveći broj realizovan putem aukcija.
Oko dve trećine ukupnih prihoda ostvarenih od privatizacije potiče od prodaje većih preduzeća putem tendera. Među najznačajnije dosad ostvarene privatizacije ubrajaju se privatizacije tri cementare, željezare, preduzeća za prodaju nafte Beopetrol i dve velike duvanske kompanije.
